Stig Mas Andešen
Stig Mas Andešen je pisac, muzičar i novinar. Pošto je započeo karijeru kao tekstopisac, pokušava da obogati svoj književni izraz muzičkim prizvukom. Uz to što se knjiga zove Bipolar Superstar, to je i naziv njegovog benda i alter ega. Dijagnostikovan mu je bipolarni poremećaj i iz toga crpi iskustva kad piše tekstove ili muziku.
U izdanju Partizanske knjige: Bipolar superstar.
Giljermo Arijaga
Giljermo Arijaga (Sijudad Meksiko, 1958) meksički je scenarista i pisac. Autor je četiri romana (Eskadron Giljotina, Sladak miris smrti, Bufalo noći i Divljak), kao i jedne zbirke priča (Retorno 201). Arijagina proza prevedena je na veliki broj svetskih jezika. Arijaga ne radi adaptacije svoje proze za film, niti piše po narudžbini. Napisao je scenarija za filmove Pseća ljubav, 21 gram, Tri sahrane Melkijadesa Estrade („Zlatna palma” za najbolji scenario na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu 2005), Vavilon (nominacija za „Oskara” u kategoriji najbolji scenario 2007), Bufalo noći i Dolina u plamenu.
U izdanju Partizanske knjige: Retorno 201.
Hajnrih Bel
Hajnrih Bel (1917 – 1985) jedan je od najčitanijih i najprevođenijih nemačkih pisaca druge polovine 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1972. godine, ali i mnogih drugih nacionalnih i međunarodnih nagrada. Objavio je preko 30 knjiga proze, drame i esejistike.
U izdanju Partizanske knjige: Sabrano ćutanje doktora Murkea.
Joanis Arvanitas / Jovan Nikolaidis
Pisac, izdavač, novinar, uporan u afirmaciji crnogorske multikulturalnosti. Balkan doživljava kao zonu tolerancije i mirne koegzistencije. Osnivač prvih novina na albanskom jeziku u Crnoj Gori – Kronika. Osnivač i dugogodišnji urednik časopisa za kulturu PLIMAplus. Osnivač ogranka Matice crnogorske u Ulcinju. Član Crnogorskog društva nezavisnih književnika (CDNK). Neka od objavljenih dela: Valdinos 33, roman; Ulcinjska pisma, eseji; Crnogorska krivica, politički eseji, Valdinos, priče. Čapuri, pesme, Budim se sa tuđinom u sebi, pesme; Montenegro i/ili Crna Gora, eseji; Monahos, esej; Raznosači kostiju, eseji; Kosa mu je blistala, modra, svilenkasta, priče.
U izdanju Partizanske knjige: Starac u zalivu.
Bernardo Aćaga
Autor fotografije: Šabijer Idoate
Bernardo Aćaga (Asteasu, Baskija, 1951) smatra se vrhunskim predstavnikom baskijske proze. Njegova prva zbirka priča Obabakoak (1988), tačnije rečeno hibridna forma između romana i zbirke priča, ovenčana je Nacionalnom nagradom za prozu 1989; po motivima nekoliko priča ubrzo je snimljen i film Put za Obabu (Obaba, 2005) u režiji Monća Armendarisa. Potom su usledili romani Usamljeni čovek (1994), Nacionalna nagrada kritike za prozu na baskijskom; Boje neba (1996); Harmonikašev sin (2003), Nagrada kritike 2003, italijanska nagrada „Grincane Kavur” 2008, po kojem je reditelj Fernando Bernues snimio istoimeni film i uradio pozorišnu predstavu; Sedam kuća u Francuskoj, finalista za Nagradu za stranu fikciju časopisa Independent 2012, finalista za nagradu „Oksford Vajdenfeld” za prevod 2012; Dani u Nevadi (2014), nagrada „Euskadi”; najnoviji roman Kuće i grobnice objavljen je 2020. godine. Godine 2017. dobio je Međunarodnu nagradu „Liber Press” za književnost, a 2019. Nacionalnu nagradu za špansku književnost, obe za celokupno književno stvaralaštvo. Piše i poeziju, drame, eseje, priče. Za poeziju je 2003. dobio nagradu „Čezare Paveze”. Njegova dela prevedena su na trideset dva jezika. Član je Kraljevske akademije za baskijski jezik.
U izdanju Partizanske knjige: Dani u Nevadi.
Hristos Asteriju
Autorka fotografije: Zyranna Stoikou
Hristos Asteriju je rođen u Atini 1971. godine. Studirao je nemačku i savremenu grčku književnost na univerzitetima u Atini, Vircburgu i Berlinu. Bio je šef katedre za germanistiku u Evropskom centru za književno prevođenje, a kasnije je radio kao investicioni konsultant u jednoj velikoj grčkoj banci. Dobitnik je književne stipendije Berlinske akademije umetnosti (2013), Fulbrajtove stipendije (2015) i književne stipendije Senata Berlina (2020). Objavio je tri romana i zbirku kratkih priča i preveo nekoliko knjiga s nemačkog. Od 2016. godine radi kao koscenarista i istraživač na dokumentarcu Queen of the Deuce (Exile Films / Storyline Entertainment). Trenutno predaje na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.
U izdanju Partizanske knjige: Njeno nago telo i druge čudne priče.
Bojan Babić
Bojan Babić je rođen 1977. Do sada je napisao osam knjiga poezije i proze. Nagrađen je stipendijom Fonda Borislav Pekić. Njegove knjige prevođene su na engleski, makedonski, kazaški Odrastao je u Mladenovcu. Živi i radi u Zemunu.
U izdanju Partizanske knjige: Yahoo, Kako se jede nar.
Vladimir Bulatović
Vladimir Bulatović rođen je u Beogradu 1979. godine. Objavio je knjige priča: Duhovi satire (Presing, 2013) i Elvira je sanjala (Književna Radionica Rašić, 2015). Radi kao nastavnik solo pevanja u muzičkoj školi.
U izdanju Partizanske knjige: Kaplarovo igralište, Grandž.
Behruz Bučani
Autor fotografije: Hoda Afshar, via Wikimedia Commons
Behruz Bučani (23. juli 1983, Ilam, Iran), kurdskoiranski novinar, pisac, filmski producent i borac za ljudska prava i prava izbeglica. S magistraturom iz oblasti političkih nauka, političke geografije i geopolitike, osnovao je i uređivao društve nopolitički list Werya (kurdski: informisan, uman, mudar), koji je promovisao kurdski jezik, kulturu i politiku, zbog čega se našao na meti iranskih vlasti. Nakon što je februara 2013. godine Iranska revolucionarna garda upala u prostorije časopisa i uhapsila njegove saradnike, Bučani napušta Iran i prebacuje se u Indoneziju. Tokom četvoromesečnog boravka u Indoneziji, dva puta pokušava da brodom dođe do Australije. Prvi pokušaj završava se brodolomom, a drugi izgnanstvom na ostrvo Manus, malu pokrajinu u Papui Novoj Gvineji, gde je u saradnji sa vladom Papue Nove Gvineje australijska vlada kao deo takozvanog Pacifičkog rešenja otvorila Regionalni centar za procesuiranje azilanata. Bučani ostaje pritvoren na Manusu od avgusta 2013. do novembra 2019. godine, kada dobija jednomesečnu novozelandsku vizu kako bi govorio na književnom festivalu. Na Novom Zelandu je naredne godine dobio status izbeglice sa mogućnošću da podnese zahtev za stalno boravište. Bučani redovno piše za Gardijan (The Guardian), a objavljuje i u Subotnjem listu (The Saturday Paper), Hafington postu (Huffington Post), Novoj Matildi (New Matilda), Fajnenšal tajmsu (The Financial Times) i Sidnejskom jutarnjem vesniku (The Sydney Morning Herald). Za izveštavanje o ljudskim pravima dobio je nagradu međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International – AI), kao i Nagradu „Ana Politkovskaja“. Bučani je i korežiser dokumentarnog filma Čouka, reci nam koliko ima sati? (Chauka, Please Tell Us the Time?, 2017), a s pozorišnim piscem Nazaninom Sahamizadehom sarađivao je na predstavi Manus (2017). Bučani piše i poeziju koju objavljuje na internetu.
U izdanju Partizanske knjige: Nema prijatelja osim planina.