Hajnrih Bel
Hajnrih Bel (1917 – 1985) jedan je od najčitanijih i najprevođenijih nemačkih pisaca druge polovine 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1972. godine, ali i mnogih drugih nacionalnih i međunarodnih nagrada. Objavio je preko 30 knjiga proze, drame i esejistike.
U izdanju Partizanske knjige: Sabrano ćutanje doktora Murkea.
Vladimir Bulatović
Vladimir Bulatović rođen je u Beogradu 1979. godine. Objavio je knjige priča: Duhovi satire (Presing, 2013) i Elvira je sanjala (Književna Radionica Rašić, 2015). Radi kao nastavnik solo pevanja u muzičkoj školi.
U izdanju Partizanske knjige: Kaplarovo igralište, Grandž.
Behruz Bučani
Autor fotografije: Hoda Afshar, via Wikimedia Commons
Behruz Bučani (23. juli 1983, Ilam, Iran), kurdskoiranski novinar, pisac, filmski producent i borac za ljudska prava i prava izbeglica. S magistraturom iz oblasti političkih nauka, političke geografije i geopolitike, osnovao je i uređivao društve nopolitički list Werya (kurdski: informisan, uman, mudar), koji je promovisao kurdski jezik, kulturu i politiku, zbog čega se našao na meti iranskih vlasti. Nakon što je februara 2013. godine Iranska revolucionarna garda upala u prostorije časopisa i uhapsila njegove saradnike, Bučani napušta Iran i prebacuje se u Indoneziju. Tokom četvoromesečnog boravka u Indoneziji, dva puta pokušava da brodom dođe do Australije. Prvi pokušaj završava se brodolomom, a drugi izgnanstvom na ostrvo Manus, malu pokrajinu u Papui Novoj Gvineji, gde je u saradnji sa vladom Papue Nove Gvineje australijska vlada kao deo takozvanog Pacifičkog rešenja otvorila Regionalni centar za procesuiranje azilanata. Bučani ostaje pritvoren na Manusu od avgusta 2013. do novembra 2019. godine, kada dobija jednomesečnu novozelandsku vizu kako bi govorio na književnom festivalu. Na Novom Zelandu je naredne godine dobio status izbeglice sa mogućnošću da podnese zahtev za stalno boravište. Bučani redovno piše za Gardijan (The Guardian), a objavljuje i u Subotnjem listu (The Saturday Paper), Hafington postu (Huffington Post), Novoj Matildi (New Matilda), Fajnenšal tajmsu (The Financial Times) i Sidnejskom jutarnjem vesniku (The Sydney Morning Herald). Za izveštavanje o ljudskim pravima dobio je nagradu međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International – AI), kao i Nagradu „Ana Politkovskaja“. Bučani je i korežiser dokumentarnog filma Čouka, reci nam koliko ima sati? (Chauka, Please Tell Us the Time?, 2017), a s pozorišnim piscem Nazaninom Sahamizadehom sarađivao je na predstavi Manus (2017). Bučani piše i poeziju koju objavljuje na internetu.
U izdanju Partizanske knjige: Nema prijatelja osim planina.
Uroš Bojanović
Uroš Bojanović je rođen 1991. u Tesliću (BiH). Objavio je dve zbirke pesama: Ja ne mogu ništa (2007) i Iz druge sobe (2011). Takođe objavljivao i u književnim časopisima: Polja, Tema, Zarez, Agon, Knjigomat, Kritična masa, Afirmator, BKG, Ars, Libartes i Strane. Zastupljen u antologiji Meko tkivo: izbor iz nove poezije regiona. Živi i stvara u Tesliću.
U izdanju Partizanske knjige: Sam u vodi.
Roberto Bolanjo
Roberto Bolanjo (Roberto Bolaño; Santijago de Čile, 28. april 1953 – Barselona, 15. jul 2003) bio je čileanski pesnik, pripovedač, esejista i romanopisac. Rođen je kao sin boksera i kamiondžije Leona Bolanja i učiteljice Viktorije Avalose. Sama porodica je pripadala nižoj srednjoj klasi, te se često selila po različitim mestima u Čileu, tragajući za boljim životom, da bi se, kada je Bolanju bilo petnaest, preselila u Meksiko. U Meksiku, kao i u Čileu, živeo je u više gradova. U meksičkoj prestonici je napustio srednju školu i zaposlio se kao novinar, zastupajući i braneći ideologiju levice.
Da bi pružio podršku revoluciji i socijalističkim reformama Salvadora Aljendea, Bolanjo se 1973. vraća u rodni Čile. Međutim, nakon što je Pinoče vojnim udarom srušio Aljendovu vladu, počela su masovna likvidiranja i hapšenja levičara, kada je, između ostalih, uhapšen i Bolanjo. Proveo je osam dana u pritvoru, odakle je uspeo da se izvuče uz pomoć jednog čuvara koga je znao iz školskih dana.
Vrativši se u Meksiko, mladost je proveo živeći kao boem i književni enfant terrible, to jest kao profesionalni provokator koji je neretko upadao i prekidao književne skupove. U ovom periodu je strastveno pisao poeziju. Zajedno sa prijateljem Mariom Santijagom Papaskijarom pokrenuo je pesnički pokret infrarealizam ili utrobni realizam. Godine 1977. preselio se u Španiju, gde je živeo u malom stanu u Blanesu, katalonskom gradiću na obali u blizini Barselone. Radio je kao perač sudova, čuvar u kampu, portir i čistač ulica. Godinama je danju radio, a noću pisao. U Španiji se oženio i dobio sina i ćerku.
U svojim četrdesetim je počeo aktivno da piše prozu. U jednom intervjuu je izjavio da je prozu počeo da piše jer se osetio odgovornim za finansijsku budućnost svoje porodice, pošto je znao da poezijom ne može obezbediti dovoljno novca. Ovo je potvrdio i njegov urednik Horhe Heralde, koji je objasnio da je Bolanjo napustio „svoju bitničku egzistenciju u oskudici” zato što se nakon rođenja sina 1990. osetio odgovornim za budućnost porodice. Uprkos tome, nastavio je da se do kraja života prvenstveno identifiku je kao pesnik.
Za deset godina, od 1993. do 2003, obja vio je preko deset proznih ostvarenja. Za roman Divlji detektivi dobija prestižnu špansku književnu nagradu Romulo Galjegos. Nakon konstantnog pogoršavanja zdravstvenog stanja, umire 2003. usled otkazivanja jetre.
Iako je još za života privukao pažnju kritičara i čitalaca, pogotovo onih u španskom govornom području, tek je nakon smrti stekao slavu širom sveta. Ovakvom statusu je posebno doprineo posthumno objavljen roman 2666. Ovu knjigu, koja u španskom izdanju broji više od hiljadu stranica, kritika je oduševljeno po zdravila. Roman je nagrađen nagrada ma „Altazor”, „Salambo” i „Hose Manuel Lara”.
U izdanju Partizanske knjige: Sabrana poezija.
Stefan Bošković
Stefan Bošković je rođen 15. 2. 1983. godine u Podgorici. 2010. godine. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju. Objavio roman Šamaranje koji je nagrađen na konkursu za Najbolji neobjavljeni roman u Crnoj Gori. Kratke priče i drame objavljenje su u nekoliko časopisa i antologija. Priče su mu prevedene na engleski, ruski i slovenački jezik. Koscenarista dugometražnog filma Ispod mosta, na travi, među stijenama, 2016. Scenarista kratkog igranog filma Umir krvi u režiji Senada Šahmanovića, 2014. Scenarista dokumentarnih filmova Dado Đurić, 2012. Žive oči, 2014. Vice Verse, 2015. Izvođeni dramski tekstovi U ljubavnom trouglu, Komad i Galeb.
U izdanju Partizanske knjige: Transparentne životinje.
Dimitrije Bukvić
Dimitrije Bukvić (Beograd, 1985) je sociolog i novinar. Kratke priče objavljivao je u zbornicima i književnim časopisima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Pobednik je festivala za mlade pisce Srpsko pero, konkursa za kratku priču Narodne biblioteke Bor i konkursa Miodrag Borisavljević. Autor je knjiga Kafanološki astal / Karirani stolnjak (u koautorstvu sa prof. dr Dragoljubom B. Đorđevićem, 2014) i Šezdeset osma – pedeset godina posle (2018). Član je savetničkog tima međunarodnog projekta CoLaboArthon koji spaja nauku i umetnost stvaranjem angažovanih kolektivnih književnih dela. Sociološke radove je objavljivao u naučnim časopisima u Srbiji i Crnoj Gori. Autor je brojnih reportaža i serijala u dnevnom listu Politika, a za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) pisao je o problemima kulturne politike u regionu. Fun fact: deo njegovog novinskog članka o spisateljici Jeleni J. Dimitrijević je uvršten u čitanku za sedmi razred.
Kontakt: dimitrije.bukvic@gmail.com
U izdanju Partizanske knjige: Svaka dobija.
Dušan Vasiljev
Dušan Vasiljev, jedan od najvećih srpskih ekspresionista, rođen je 19. 7. 1900. u Velikoj Kikindi. 1918. je učestvovao u borbama na italijanskom frontu. Iz rata se vratio ozbiljno narušenog zdravlja. Pesme Dušana Vasiljeva objavljivane su u mnogobrojnim uglednim časopisima, kao i antologijama. Vasiljev je, za života, napisao oko tri stotine pesama, nekoliko dramskih tekstova i pripovedaka, a počeo je da piše i roman. Prva njegova knjiga, izbor iz poezije, objavljena je tek posthumno. Umro je 27. 3. 1924. u Kikindi.
U izdanju Partizanske knjige: Pesme, Proza i drame.
Dušan Vejnović
Dušan Vejnović (Sombor, 1981) je pisac, prevodilac i psiholog. Objavio je zbirku pripovedaka Tvrdoglave beline (2011, nagrada Đura Đukanov), zbirku pesama Posebne potrebe (2013) i roman Jako i nikome (2014). Preveo je roman Amajlija Roberta Bolanja (2015, nagrada Radoje Tatić). Živi u Novom Sadu.
U izdanju Partizanske knjige: Bočne grane evolucije.
Prevodi: Sabrana poezija.