Stefan Bošković
Stefan Bošković je rođen 15. 2. 1983. godine u Podgorici. 2010. godine. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju. Objavio roman Šamaranje koji je nagrađen na konkursu za Najbolji neobjavljeni roman u Crnoj Gori. Kratke priče i drame objavljenje su u nekoliko časopisa i antologija. Priče su mu prevedene na engleski, ruski i slovenački jezik. Koscenarista dugometražnog filma Ispod mosta, na travi, među stijenama, 2016. Scenarista kratkog igranog filma Umir krvi u režiji Senada Šahmanovića, 2014. Scenarista dokumentarnih filmova Dado Đurić, 2012. Žive oči, 2014. Vice Verse, 2015. Izvođeni dramski tekstovi U ljubavnom trouglu, Komad i Galeb.
U izdanju Partizanske knjige: Transparentne životinje.
Dimitrije Bukvić
Dimitrije Bukvić (Beograd, 1985) je sociolog i novinar. Kratke priče objavljivao je u zbornicima i književnim časopisima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Pobednik je festivala za mlade pisce Srpsko pero, konkursa za kratku priču Narodne biblioteke Bor i konkursa Miodrag Borisavljević. Autor je knjiga Kafanološki astal / Karirani stolnjak (u koautorstvu sa prof. dr Dragoljubom B. Đorđevićem, 2014) i Šezdeset osma – pedeset godina posle (2018). Član je savetničkog tima međunarodnog projekta CoLaboArthon koji spaja nauku i umetnost stvaranjem angažovanih kolektivnih književnih dela. Sociološke radove je objavljivao u naučnim časopisima u Srbiji i Crnoj Gori. Autor je brojnih reportaža i serijala u dnevnom listu Politika, a za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) pisao je o problemima kulturne politike u regionu. Fun fact: deo njegovog novinskog članka o spisateljici Jeleni J. Dimitrijević je uvršten u čitanku za sedmi razred.
Kontakt: dimitrije.bukvic@gmail.com
U izdanju Partizanske knjige: Svaka dobija.
Dušan Vasiljev
Dušan Vasiljev, jedan od najvećih srpskih ekspresionista, rođen je 19. 7. 1900. u Velikoj Kikindi. 1918. je učestvovao u borbama na italijanskom frontu. Iz rata se vratio ozbiljno narušenog zdravlja. Pesme Dušana Vasiljeva objavljivane su u mnogobrojnim uglednim časopisima, kao i antologijama. Vasiljev je, za života, napisao oko tri stotine pesama, nekoliko dramskih tekstova i pripovedaka, a počeo je da piše i roman. Prva njegova knjiga, izbor iz poezije, objavljena je tek posthumno. Umro je 27. 3. 1924. u Kikindi.
U izdanju Partizanske knjige: Pesme, Proza i drame.
Dušan Vejnović
Dušan Vejnović (Sombor, 1981) je pisac, prevodilac i psiholog. Objavio je zbirku pripovedaka Tvrdoglave beline (2011, nagrada Đura Đukanov), zbirku pesama Posebne potrebe (2013) i roman Jako i nikome (2014). Preveo je roman Amajlija Roberta Bolanja (2015, nagrada Radoje Tatić). Živi u Novom Sadu.
U izdanju Partizanske knjige: Bočne grane evolucije.
Aglaja Veteranji
Aglaja Veteranji (Bukurešt, 1962), odrasla je u porodici cirkuskih artista koji su iz Čaušeskuove Rumunije pobegli u Švajcarsku. Bila je osnivačica književne grupe Die Wortpumpe, te suosnivačica pozorišne grupe Die Engelmachine. Njeni tekstovi objavljivani su u brojnim časopisima i antologijama. Godine 1998. godine dodeljen joj je grant fondacije Literariche Colloquium iz Berlina, a 2002. je postala dobitnica nagrade Chamisso-Foederpreis. Iste godine, život je okončala samoubistvom.
U izdanju Partizanske knjige: Zašto se dete kuva u palenti.
Alan Vilson
Autor fotografije: Neil Thomas Douglas
Alan Vilson piše kratke priče, romane i drame. Rođen je u Glazgovu u Škotskoj, a od 2015. godine živi na Bliskom istoku. Raspadnuti od ljubavi je njegova prva objavljena knjiga.
U izdanju Partizanske knjige: Raspadnuti od ljubavi.
Ana Vučković
Ana Vučković (udato Denčić) rođena je 16. novembra 1984. godine u Beogradu. Završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a zatim i master-studije filmologije na istom fakultetu. Novinarka je Radio Beograda 2 i kolumnistkinja Siti Magazina (City Magazine). Objavljene su joj četiri knjige: Epoha lipsa juče (2003), Lust ‘n’ Dust (2004), Plišani soliter (2007) i Surfing Serbia (2012). Njene priče su objavljene u zbirkama priča grupe autora Krik! i Kraljica Lir i njena deca (2017), a pesme u 33. broju Rukopisa, zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije (2010).
U izdanju Partizanske knjige: Yugoslav, Yugoslav – izdanje na engleskom.
Mari-Šantal Garijepi
Od trenutka kada je pre deset godina postala dobitnica nagrade „Žozef S. Stofer” („Joseph S. Stauffer”), kojom se nagrađuje izuzetnost u Kanadi, Mari-Šantal Garijepi je objavila više od jedanaest naslova i sarađivala na brojnim zbirkama. Rođena u Kvebeku, u Montrealu, 1975. godine, M. Š. G. ne pridaje, međutim, veliki značaj geografiji u svojim romanima, jer su joj draži različiti izmišljeni svetovi, muzikalnost i ozbiljne teme. Razvila je nedavno tihu strast za fleš fikšnom. Mari-Šantal Garijepi je, takođe, književna direktorka, bivša artistkinja na trapezu i majka dvoje dece.
U izdanju Partizanske knjige: 25 centi.
Radu Pavel Geo
Autorka fotografije: Claudia Bucsai
Radu Pavel Geo (Pavel Georgica Radu, Oravica, 1969) je rumunski pisac, esejista i prevodilac. Diplomirao je u Temišvaru, godinama radio kao nastavnik, radijski voditelj, novinar u kulturnoj redakciji i prevodilac. Objavio je dvanaest knjiga – romana, zbirki kratkih priča i eseja. Dobitnik je brojnih rumunskih nagrada a knjige su mu prevedene na nekoliko jezika. Trenutno živi u blizini Temišvara i radi kao urednik, prevodilac i kolumnista.
U izdanju Partizanske knjige: Disko Titanik.
Mikolaj Grinberg
Autor fotografije: Juno
Mikolaj Grinberg je fotograf i pisac koji je završio studije psihologije. Vodio je Radionicu portreta u Poljskom udruženju fotografa, a njegove fotografije su izlagane širom sveta. Autor je albuma Mnoge žene (2009) i Aušvic – šta ću ja ovde? (2010), kao i triju knjiga dokumentarne proze: Preživeli u 20. veku, Krivim Aušvic i Knjiga izlaska. Njegov prvi roman Rusvaj našao se u užem izboru za najprestižniju poljsku književnu nagradu NIKE 2018. godine. Grinberg se godinama bavi istorijom Jevreja u 20. veku i ne preza od hvatanja ukoštac s teškim pitanjima. Čitav njegov umetnički opus karakterišu izuzetne perspektive iz kojih su napisani dijalozi, uvek usmereni ka upoznavanju ljudi i spremnosti da se saslušaju njihove lične priče.
U izdanju Partizanske knjige: Rusvaj.