Igor Cvijanović
Igor Cvijanović (1979, Tuzla) završio je osnovne i magistarske studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je prevode proze Džona Barta, Eni Pru, Krisa Abanija, Rejfa Larsena, Džojs Kerol Outs, Dejvida Fostera Volasa i dr. Dobitnik je Nagrade za prevod godine Društva književnika Vojvodine (2012). Živi u Novom Sadu.
U izdanju Partizanske knjige: Nik Kejv i poetika prestupa.
Predrag Čudić
Rođen sam 1943. 4. avgusta u Risanskoj br. 4, u Berzi rada, u nastojničkom stanu, nedaleko od Palate pravde koja je u mom književnom životu takođe bila bitna adresa i simbol, kako pravde tako i nepravde. Moj otac je govorio da sam projektovan u Zagrebu, a realizovan u Beogradu. Zvali su me Berzino dete. Inače, za mlade generacije: Berza rada za vreme rata slala je gastarbajtere u Nemačku, isto kao i godinama potom, samo pod malo drugačijim okolnostima. Dakle, to nije nikakav Brozov i Brantov patent. Započeo sam gimnaziju „Stevan Sremac“ u Senti, odmah pored rodne kuće Stevana Sremca, a završio istu pod imenom, iznenada blagopočivšeg na državnim poslovima, Moše Pijade. Diplomirao sam Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom u suton šezdesetosmaških, lipanjskih gibanja. Lutao trbuhom za kruhom od nemila do nedraga, od honorarca na dečjem radio programu do ambasadora. Najveći deo beskrajnog radnog veka proveo u Biblioteci grada Beograda, video svojim očima desetine hiljada nepotrebnih knjiga. Nažalost, nisam kao kolega bibliotekar, slabovidi Borhes, stvorio maestralnu sublimaciju svega viđenog. Naprotiv, dodao sam tom beskrajnom broju petnaestak knjiga poezije, proze, poezije za decu. Preživeo u dva maha sudar sa Pravdom zbog verbalnog delikta. Još uvek, na sreću, živim u blizini Palate, ali na pristojnoj distanci. Živim i čekam verujući u njenu pravednu sporost, jer kažu da rukopisi ne gore. Ali, ko zna, ovo je Savamala, a ja se još, ponekad, osećam kao Berzino dete.
U izdanju Partizanske knjige: Malograđanski ep/Matr’jalisti, Iz zemlje nemanjića.
Moris Dži
Moris Dži je napisao više od trideset romana za odrasle i decu, a takođe je pisao za film i televiziju. Osvojio je mnoge nagrade u svojoj domovini Novom Zelandu, a za svoj najpoznatiji roman Plumb dobio je memorijalnu nagradu Džejms Tejt Blek u Ujedinjenom Kraljevstvu. Živi sa suprugom Margaretom u gradu Nelsonu na novozelandskom Južnom ostrvu. Ima dve ćerke i sina.
U izdanju Partizanske knjige: Gubitnici i druge priče.
Uglješa Šajtinac
Dramski i prozni pisac za decu i odrasle. Autor je nekoliko romana i isto toliko zbirki priča. Drame su mu igrane i objavljivane i na domaćim scenama i u inostranstvu. Nagrađivan i prevođen na poljski, bugarski, engleski, mađarski, ukrajinski, slovenački i makedonski jezik.
U izdanju Partizanske knjige: Vok on!.
Faruk Šehić
Rođen 1970. u Bihaću u SFRJ. Objavio je sljedeće knjige: Pjesme u nastajanju (2000), Hit depo (2003), Pod pritiskom (2004), Transsarajevo (2006), Hit depo, Pod pritiskom, Transsarajevo, Apokalipsa iz Recycle bina (2007), Knjiga o Uni (2011) i Moje rijeke (2014). Književni kritičari ga često nazivaju predvodnikom „pregažene generacije“. Njegove knjige Hit depo i Pod pritiskom uživaju kultni status kod čitalačke publike. Za roman Knjiga o Uni je dobio nagradu Meša Selimović za najbolji roman objavljen na govornom području Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore u 2011. godini, i nagradu Evropske unije za književnost – EUPL 2013. Za knjigu pjesama Moje rijeke je dobio Nagradu Risto Ratković za najbolju objavljenu knjigu pjesama u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori za 2013./2014. Knjige su mu prevođene na makedonski, bugarski, njemački, engleski i francuski jezik. Radi kao novinar i kolumnista u sarajevskom magazinu BH Dani. Živi u Sarajevu.
U izdanju Partizanske knjige: Moje rijeke.
Ana Šnabl
Autor fotografije: Matej Pušnik
Ana Šnabl (1985, Slovenija) na početku je književne karijere. U novembru 2017. godine njena prva knjiga je dobila nagradu za najbolju debitanstsku knjigu. Trenutno radi na romanu koji se dešava kasnih 80-ih u Sloveniji. Na doktorskim je studijama filozofije, njena će se teza baviti mogućnostima feminističke autobiografije – kako se nada. Radila je kao novinar, u čemu nikad nije bila dobra, ali je mnogo naučila i sada radi kao urednik Evropskog pregleda poezije, knjiga i kulture. Ponekad vodi književne događaje i piše kritike i kolumne za slovenačke medije. Živi u malom gradu na severu Slovenije.
U izdanju Partizanske knjige: Odvezani, Majstorija.