Bojan Babić
Bojan Babić je rođen 1977. Do sada je napisao osam knjiga poezije i proze. Nagrađen je stipendijom Fonda Borislav Pekić. Njegove knjige prevođene su na engleski, makedonski, kazaški. Odrastao je u Mladenovcu. Živi i radi u Zemunu.
U izdanju Partizanske knjige: Yahoo, Kako se jede nar, Ilegalni Parnas.
Vladimir Bulatović
Vladimir Bulatović rođen je u Beogradu 1979. godine. Objavio je knjige priča: Duhovi satire (Presing, 2013) i Elvira je sanjala (Književna Radionica Rašić, 2015). Radi kao nastavnik solo pevanja u muzičkoj školi.
U izdanju Partizanske knjige: Kaplarovo igralište, Grandž.
Behruz Bučani
Autor fotografije: Hoda Afshar, via Wikimedia Commons
Behruz Bučani (23. juli 1983, Ilam, Iran), kurdskoiranski novinar, pisac, filmski producent i borac za ljudska prava i prava izbeglica. S magistraturom iz oblasti političkih nauka, političke geografije i geopolitike, osnovao je i uređivao društve nopolitički list Werya (kurdski: informisan, uman, mudar), koji je promovisao kurdski jezik, kulturu i politiku, zbog čega se našao na meti iranskih vlasti. Nakon što je februara 2013. godine Iranska revolucionarna garda upala u prostorije časopisa i uhapsila njegove saradnike, Bučani napušta Iran i prebacuje se u Indoneziju. Tokom četvoromesečnog boravka u Indoneziji, dva puta pokušava da brodom dođe do Australije. Prvi pokušaj završava se brodolomom, a drugi izgnanstvom na ostrvo Manus, malu pokrajinu u Papui Novoj Gvineji, gde je u saradnji sa vladom Papue Nove Gvineje australijska vlada kao deo takozvanog Pacifičkog rešenja otvorila Regionalni centar za procesuiranje azilanata. Bučani ostaje pritvoren na Manusu od avgusta 2013. do novembra 2019. godine, kada dobija jednomesečnu novozelandsku vizu kako bi govorio na književnom festivalu. Na Novom Zelandu je naredne godine dobio status izbeglice sa mogućnošću da podnese zahtev za stalno boravište. Bučani redovno piše za Gardijan (The Guardian), a objavljuje i u Subotnjem listu (The Saturday Paper), Hafington postu (Huffington Post), Novoj Matildi (New Matilda), Fajnenšal tajmsu (The Financial Times) i Sidnejskom jutarnjem vesniku (The Sydney Morning Herald). Za izveštavanje o ljudskim pravima dobio je nagradu međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International – AI), kao i Nagradu „Ana Politkovskaja“. Bučani je i korežiser dokumentarnog filma Čouka, reci nam koliko ima sati? (Chauka, Please Tell Us the Time?, 2017), a s pozorišnim piscem Nazaninom Sahamizadehom sarađivao je na predstavi Manus (2017). Bučani piše i poeziju koju objavljuje na internetu.
U izdanju Partizanske knjige: Nema prijatelja osim planina.
Uroš Bojanović
Uroš Bojanović je rođen 1991. u Tesliću (BiH). Objavio je dve zbirke pesama: Ja ne mogu ništa (2007) i Iz druge sobe (2011). Takođe objavljivao i u književnim časopisima: Polja, Tema, Zarez, Agon, Knjigomat, Kritična masa, Afirmator, BKG, Ars, Libartes i Strane. Zastupljen u antologiji Meko tkivo: izbor iz nove poezije regiona. Živi i stvara u Tesliću.
U izdanju Partizanske knjige: Sam u vodi.
Stefan Bošković
Stefan Bošković je rođen 15. 2. 1983. godine u Podgorici. 2010. godine. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju. Objavio roman Šamaranje koji je nagrađen na konkursu za Najbolji neobjavljeni roman u Crnoj Gori. Kratke priče i drame objavljenje su u nekoliko časopisa i antologija. Priče su mu prevedene na engleski, ruski i slovenački jezik. Koscenarista dugometražnog filma Ispod mosta, na travi, među stijenama, 2016. Scenarista kratkog igranog filma Umir krvi u režiji Senada Šahmanovića, 2014. Scenarista dokumentarnih filmova Dado Đurić, 2012. Žive oči, 2014. Vice Verse, 2015. Izvođeni dramski tekstovi U ljubavnom trouglu, Komad i Galeb.
U izdanju Partizanske knjige: Transparentne životinje.
Dimitrije Bukvić
Dimitrije Bukvić (Beograd, 1985) je sociolog i novinar. Kratke priče objavljivao je u zbornicima i književnim časopisima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Pobednik je festivala za mlade pisce Srpsko pero, konkursa za kratku priču Narodne biblioteke Bor i konkursa Miodrag Borisavljević. Autor je knjiga Kafanološki astal / Karirani stolnjak (u koautorstvu sa prof. dr Dragoljubom B. Đorđevićem, 2014) i Šezdeset osma – pedeset godina posle (2018). Član je savetničkog tima međunarodnog projekta CoLaboArthon koji spaja nauku i umetnost stvaranjem angažovanih kolektivnih književnih dela. Sociološke radove je objavljivao u naučnim časopisima u Srbiji i Crnoj Gori. Autor je brojnih reportaža i serijala u dnevnom listu Politika, a za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) pisao je o problemima kulturne politike u regionu. Fun fact: deo njegovog novinskog članka o spisateljici Jeleni J. Dimitrijević je uvršten u čitanku za sedmi razred.
Kontakt: dimitrije.bukvic@gmail.com
U izdanju Partizanske knjige: Svaka dobija.
Dušan Vasiljev
Dušan Vasiljev, jedan od najvećih srpskih ekspresionista, rođen je 19. 7. 1900. u Velikoj Kikindi. 1918. je učestvovao u borbama na italijanskom frontu. Iz rata se vratio ozbiljno narušenog zdravlja. Pesme Dušana Vasiljeva objavljivane su u mnogobrojnim uglednim časopisima, kao i antologijama. Vasiljev je, za života, napisao oko tri stotine pesama, nekoliko dramskih tekstova i pripovedaka, a počeo je da piše i roman. Prva njegova knjiga, izbor iz poezije, objavljena je tek posthumno. Umro je 27. 3. 1924. u Kikindi.
U izdanju Partizanske knjige: Pesme, Proza i drame.
Dušan Vejnović
Dušan Vejnović (Sombor, 1981) je pisac, prevodilac i psiholog. Objavio je zbirku pripovedaka Tvrdoglave beline (2011, nagrada Đura Đukanov), zbirku pesama Posebne potrebe (2013) i roman Jako i nikome (2014). Preveo je roman Amajlija Roberta Bolanja (2015, nagrada Radoje Tatić). Živi u Novom Sadu.
U izdanju Partizanske knjige: Bočne grane evolucije.
Prevodi: Sabrana poezija.
Aglaja Veteranji
Aglaja Veteranji (Bukurešt, 1962), odrasla je u porodici cirkuskih artista koji su iz Čaušeskuove Rumunije pobegli u Švajcarsku. Bila je osnivačica književne grupe Die Wortpumpe, te suosnivačica pozorišne grupe Die Engelmachine. Njeni tekstovi objavljivani su u brojnim časopisima i antologijama. Godine 1998. godine dodeljen joj je grant fondacije Literariche Colloquium iz Berlina, a 2002. je postala dobitnica nagrade Chamisso-Foederpreis. Iste godine, život je okončala samoubistvom.
U izdanju Partizanske knjige: Zašto se dete kuva u palenti.