April u Berlinu jeste pobuna protiv shvatanja istorije kao fatuma, ona je pokušaj borbe za drugačiju istoriju, za ono što u istočnoj varijanti zajedničkog nam jezika označava razlika između istorije i povesti, između bezlične bujice i lične priče s likovima od krvi, mesa i sasvim malo moći i uticaja. Ukratko, April u Berlinu je knjiga sećanja za jednu neobičnu i nekada veoma brojnu zajednicu slobodnih ljudi u bivšoj Jugoslaviji.