Kako podnaslov romana najavljuje, Postmoderni mornar knjiga je „o neubedljivim pustolovinama“ u kojoj se pojavljuju „apsurdnosti, anahronizmi, preterivanja“, ali autor ovde ipak pomalo preteruje – namerno, naravno – jer tekst koji sledi nije toliko niz apsurdnosti, koliko niz demonstracija iz umetnosti pripovedanja, takvih koje će ostaviti utisak i na čitaoce koji obično biraju Dostojevskog umesto Džona Barta. Ovo nije knjiga iz koje ćete naučiti nešto o međuljudskim odnosima ili geopolitičkom stanju sveta, mada u njoj ima ponešto i o jednom i o drugom. Početi i završiti Postmodernog mornara apsolutni je čitalački larpurlartizam, a njegova najveća vrednost upravo je u ljubavi prema pričanju i pripovedanju bez početka i kraja i bez pravog povoda, ljubavi koja će vam svakako biti uzvraćena.