Čitaoci koji vole da se igraju intertekstualnih igara, koji uživaju da istražuju saundtrekove, kojima se sviđa autocitatnost – stopostotno će uživati i u ovom Srdićevom romanu. On jeste zasnovan na jednoj postosećajnosti, na dekompoziciji svake celovitosti: od narativne, preko one u stvorenom svetu ili one unutar psihologije junaka koji čak nije u stanju da sanja jedan san, nego sanja dvostruki, razvalinu na razvalini. Ipak, Satori je uverljiva mimetička slika našeg sveta, ne samo onog koji nastaje na prostoru Srbije, već savremenosti uopšte.