Sanja ima trideset osam godina. Kauč i plafon. Senilnu tetku. I cveće. Nema decu, nema roditelje i nema muža. Tehnički, ima ga, ali ga nema. Nema ga i pre no što je ostao u bolnici. Da tamo umre. Sve što se Sanji dešava već se desilo. Sanja leži na kauču i, da citiram sebi dragog pesnika, „pita se, šta sad?“