Na koncu ništa nije onako kako se prvobitno činilo da jeste, ili bi moglo da bude i dvojako. Zapisani trag o nekoj pojavi nije njeno verodostojno svedočanstvo: on je metonimija koja svodi celinu na delove, često je po potrebi iskrivljujući i prilagođavajući sopstvenim potrebama. Bez obzira na to da li je reč o istorijskim, naučnim ili fikcionalnim tekstovima, jezik, shvaćen u najširem smislu kao sredstvo posredovanja između neke pojave i zapisa o njoj, onemogućuje postavljanje znaka jednakosti između njih, te tako i uspostavljanje jedne istine.