Otud je Yugoslav najpre elegična poema o zajedničkom vremenu koje je junakinja provela s ocem, s posebnim naglaskom na vremenu provedenom u ubijenoj Jugoslaviji, boljem vremenu, opisanom uz nesvakidašnji rafinman koji ne dolazi iz naknadnog izučavanja izvora, već najpre iz sećanja. Koja takođe bole. I tako, vođena sopstvenim jezičkim darom i talentom, gubitnica Ane Vučković uspeva da se provuče kroz sentiment nepovratno proteklog, nestalog vremena i ipak stigne do izlaza. A taj izlaz ima lice vrhunske literature, strašne, potresne, pametne. Lepe literature. Toliko se na ovakvom svetu moglo.