Grinberg je najznačajniji hroničar života Jevreja u Poljskoj posle Holokausta. Njegova dela su odjeknula u poljskom društvu i navela mnoge ljude da mu se obrate i ispričaju sopstvene priče o Jevrejima i nejevrejima, i dalje pod uticajem strašnih dešavanja u poljskoj prošlosti. Rusvaj, njegov književni prvenac, napisan je kao umetnički odgovor na te priče. Knjiga je sačinjena od kratkih monologa, od kojih svaki izgovara drugi lik, dužine oko tri strane. Ti pojedinci su Jevreji, hrišćani, neopredeljeni u pogledu veroispovesti, različitog porekla i društvenog položaja. Svima je život na neki način oblikovan poljskom jevrejskom istorijom – ljudi koji saznaju da su Jevreji tek kad odrastu, Jevreji koji se pitaju da li se više osećaju kao kod kuće u Poljskoj ili Izraelu, obični Poljaci koji se trude da postupe ispravno prema istoriji svoje zemlje, antisemiti ubeđeni da je čitava zbrka ispolitizovana. Naslov knjige jeste reč koja je iz jidiša ušla u poljski jezik i označava metež, halabuku – u suštini, veliki, bučan nered. Grinberg upućuje smeo pogled lišen sentimentalnosti silama koje oblikuju život Jevreja u savremenoj Poljskoj, nudeći moćnu protivtežu nacionalističkim i aistorijskim narativima. Ova knjiga se našla u užem izboru za najbolju knjigu NIKE 2018. godine.
Autor fotografije: Juno
Mikolaj Grinberg je fotograf i pisac koji je završio studije psihologije. Vodio je Radionicu portreta u Poljskom udruženju fotografa, a njegove fotografije su izlagane širom sveta. Autor je albuma Mnoge žene (2009) i Aušvic – šta ću ja ovde? (2010), kao i triju knjiga dokumentarne proze: Preživeli u 20. veku, Krivim Aušvic i Knjiga izlaska. Njegov prvi roman Rusvaj našao se u užem izboru za najprestižniju poljsku književnu nagradu NIKE 2018. godine. Grinberg se godinama bavi istorijom Jevreja u 20. veku i ne preza od hvatanja ukoštac s teškim pitanjima. Čitav njegov umetnički opus karakterišu izuzetne perspektive iz kojih su napisani dijalozi, uvek usmereni ka upoznavanju ljudi i spremnosti da se saslušaju njihove lične priče.
Mila Gavrilović (1980) diplomirala je na grupi za polonistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. S poljskog i engleskog prevodi prozu, poeziju, esejistiku i dramu. Dobitnica je nagrade „Miloš N. Đurić” za najbolji prevod u oblasti poezije za 2019. godinu. Pored književnog, aktivno se bavi i stručnim usmenim i pismenim prevođenjem. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prevodilačkog kolektiva Rozstaje.
Više o knjizi na ovom linku.