Tišina u nasleđe jeste upravo to, vrhunski momenat intimističke sinteze do kog se stiglo stazom popločanom polaroidima, raspleteno čvorište sećanja i otkucavanje časa kada je tišina progovorila. Nasleđena tišina, razvrgnuta minucioznom, rafiniranom analizom nakon čega prošlost nastavlja da živi životom poetičnijim i razobručenijim, transparentnijim. Onim koji se zove večnost.