Umiranje u Torontu je zapanjujući tekst. U isto vreme lucidan i opor, duhovit i tužan, ali uvek nepomirljiv sa statusom quo, u neprekidnom preispitivanju i borbi za pravdu koja podrazumeva ni manje ni više nego ljudsko dostojanstvo, ono što izbeglicama najpre uzmu. Ako literatura može da preuzme na sebe tešku i nezahvalnu terapijsku ulogu, onda bi ovaj roman trebalo da smatramo caladriusom među knjigama, s kljunom uperenim ka svojim čitaocima kojima se uživanjem u tekstu omogućava izlečenje.