Ovo je knjiga koja insistira na ukidanju kategorije ravnodušnosti. Narativna korespondencija koju Elvira Navaro vrši kako unutar knjige, između ličnog i nepojmljivog (neimenljivog, ako je do Beketa), kao i ona koja predstavlja posvetu i omaž raznolikim pojavnim formama čudesnog u književnosti, ali i popularnoj kulturi, čini od nje fascinantan primer mogućnosti evropske kratke proze danas.