Knjiga Priče u prošlom vremenu obuhvata šesnaest priča i jednu novelu. Zbirka je za kratko vreme uspela da privuče pažnju savremenih bugarskih kritičara i publike. Književni kritičar Angel G. Angelov kaže da se u ovim rafiniranim tekstovima u prvom planu nalaze likovi i njihova komunikacija – oni komuniciraju bojažljivo i ranjivo, na poetičan, ali i bolan način. Ove priče postavljaju najteže pitanje: od čega je sačinjeno sopstvo? Među temama i motivima dominira percepcija gubitka. Ona je vidljiva u elementima traume, na kojima su zasnovani zapleti. Na taj način ove priče ne samo da potcrtavaju egzistencijalnu perspektivu savremenog čoveka već tragaju za pitanjem kako se ono nacionalno, bugarsko, uklapa u globalno – stavljajući pojedinca u traumatski odnos prema svetskoj tuzi. Ovde usamljenost pojedinca postaje svojevrsni totem modernosti – ona kapsula bez koje njegovo postojanje nije moguće. Toposi oko kojih se odvija radnja raštrkani su kako u konkretnom prostoru – Parizu, Varni, Atini, tako i na zamišljenim teritorijama – u smrti, prošlosti, snu. Ovde pronalazimo fragmentarno rešenje današnjeg velikog problema – atomizacije i načina na koji možemo da uspostavimo vezu s drugima.
Autor fotografije: Plamen Mirčev
Petar Denčev je bugarski pisac i pozorišni reditelj. Diplomirao je dramsku režiju na NATFA „Krastjo Sarafov” 2010. godine, a 2017. godine završio je magistarski program „Pozorišna umetnost”. Dobio je nominacije i nagrade na raznim konkursima za poeziju i prozu („Razvoj”, „Svetlostruj”, „Veselin Hančev”, „Ekstra – Altera”). Romanom Kao muškarac ljubi ženu koju voli osvojio je nagradu za novi bugarski roman „Razvoj” 2007. godine. Kasnije je objavio zbirku priča Priče u prošlom vremenu („Žanet 45”, 2010) i roman Tiho sunce („Žanet 45”, 2012). Priče su mu prevedene na srpski, makedonski, hrvatski, slovenački, nemački i engleski. Radio je kao režiser u većini velikih pozorišta u Bugarskoj (Narodno pozorište „Ivan Vazov”, Satirično pozorište „A. Konstantinov”, DT „S. Bačvarov” Varna, DT „S. Ognjanov” Ruse, DT „G. Milev” S. Zagora itd.). U periodu od 2017. do 2018. godine bio je dramaturg u pozorištu „Stojan Bačvarov” u Varni. U pozorištu je radio na tekstovima autora kao što su Edvard Olbi, Žordi Galseran, Sara Rul, Šekspir, Molijer. Njegov najnoviji roman je Mali bog zemljotresa, u izdanju izdavačke kuće „Žanet 45”. Roman se bavi slomom integriteta života na tragu izgubljenih sećanja. Godine 2019. dobio je umetničku nagradu od Opštine Sofija i Fondacije „Stojan Kambarev”.
Dalibor Plečić je pisac, književni kritičar, prevodilac i profesor književnosti. Boravio je u inostranstvu u okviru nekoliko rezidencijalnih programa za pisce, među kojima je Artist in Residence Q21 u Beču. Prevodio je prozu, poeziju i dramske tekstove s bugarskog, makedonskog i engleskog jezika. Dosad je napisao roman Bunike i zbirku priča Zaporožac, te objavljivao pesme u regionalnim časopisima. Redovno piše književne kritike za portal Booksa iz Zagreba, časopis The Literary Review iz Nju Džerzija i Beton iz Beograda. Urednik je časopisa za kulturu Zenit iz Strumice.
Više o knjizi na ovom linku.