Ivana Babić (dev. Elezović) (1982) je prevoditeljka i autorka iz Beograda. Diplomirala je kineski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i završila master studije iz Kulturne politike i menadžmenta u kulturi na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama iz književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljivala je prevode romana, pripovedaka i poezije za različite izdavačke kuće, kao i sopstvenu poeziju i priče u časopisima i zbornicima. Član Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Udruženja stalnih sudskih tumača Srbije i Evropskog udruženja jezičke industrije (ELIA). Prevodi: Žena jednog kasapina.

Aleksandra Bajazetov (1969) diplomirala je na Katedri za nemački jezik i književnost u Beogradu, a magistrirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Prevodi od 1992, uglavnom prozu i esejistiku s nemačkog i engleskog, a donedavno je bila u uredništvu Fabrike knjiga. Među autore koje je prevodila spadaju Marija Todorova, Hana Arent, Alaida Asman, Helmut Dubil, Dejvid Kristal, Inka Paraj, Stef Jansen, Nil Grifits, Viktor Klemperer, Ginter de Brojn, Arno Šmit, Volfgang Kepen, Khušvant Sing, Šerko Fatah, Deniz Ode i Ilan Pape. Prevodi: Polica s poslednjim dahovima.

Tereza Bojković je rođena 1984. u Beogradu. Maturirala je na smeru za japanski jezik Filološke gimnazije. Diplomirala je na beogradskoj katedri za anglistiku 2008. godine. Nekoliko godina bila je novinarka „Politike“. Na odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu odbranila je masterski rad iz eksperimentalne anglističke fonetike 2015. godine. Prevela je na engleski nekoliko desetina naučnih radova i dve monografije iz oblasti istorije umetnosti. Obožava „eureka“ momente u etimologiji i rečnike. Prevodi: Postmoderni mornar.

Mila Gavrilović (1980) diplomirala je na grupi za polonistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. S poljskog i engleskog prevodi prozu, poeziju, esejistiku i dramu. Dobitnica je nagrade „Miloš N. Đurić” za najbolji prevod u oblasti poezije za 2019. godinu. Pored književnog, aktivno se bavi i stručnim usmenim i pismenim prevođenjem. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prevodilačkog kolektiva Rozstaje. Prevodi: Rusvaj.

Jelena Dedeić je rođena 1975. u Beogradu. Diplomirala je srpski jezik i književnost sa opštom lingvistikom na Filološkom fakultetu. Radi kao prevoditeljka za slovenački jezik. Za Partizansku knjigu prevela je knjige Ane Šnabl Odvezani, Majstorija, Plima i zbirku priča Tomaža Kosmača Punk is dead. Godine 2022. objavila je svoj prvi roman #evonaprimerja. Prevodi: Odvezani, Punk is dead, Majstorija, Plima.

Dragoslav Dedović je rođen 1963. u Zemunu, odrastao je u Bosni, diplomirao je žurnalistiku u Sarajevu, magistrirao na interdisciplinarnim Evropskim studijama u Ahenu. Objavio je deset knjiga poezije, među kojima su Zemlja pod abažurom, Unutrašnji istok, Dinarski Buda, Cafe Sumatra, Kawasaki za Wukmana Dedowitscha. Njegovi književni tekstovi su prevedeni na više jezika. Zastupljen je u nekoliko antologija srpskog, bosanskohercegovačkog, crnogorskog i svetskog pesništva. Sa nemačkog je između ostalog prevodio poeziju Hajnera Milera i Jerga Fauzera, prozu Hajnriha Bela, Herte Miler, Saše Stanišića, Melinde Nađ Abonji. Prevodi: Sabrano ćutanje doktora Murkea, Rđa.