Jelena Loma je rođena 1982. godine u Beogradu, gde je završila Filološku gimnaziju. Osnovne i master studije završila je na Grupi za skandinavske jezike i književnosti Filološkog fakulteta, na kojoj je nekoliko godina po završetku studija radila u nastavi norveškog jezika. Prevođenjem se bavi od 2005. godine, a od 2010. joj je to osnovna profesionalna delatnost. Član je UKPS od 2014. Prevodi uglavnom dela norveških autora, među kojima su Trond Berg Eriksen (Šta je istorija ideja?, Niče i moderna, Seren Kjerkegor), Ju Nesbe (serijal o inspektoru Hariju Huleu, Lovci na glave, Sin) i Per Petešun (Kleta reko vremena, Odbijam), uz nekoliko prevedenih naslova sa švedskog (npr. Ćel Veste, Priviđenje ’38) i danskog jezika (Maren Uthaug, Srećan kraj). Prevodi: Dadilja.

Ana Pejović (r. 1980 u Prijepolju, Srbija, tada SFR Jugoslavija), diplomirala je na odseku za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2002. do 2008. godine radila je u izdavačkoj kući Rende kao lektorka, asistentkinja urednika i urednica. Od 2009. do 2011. radila je u beogradskoj podružnici hrvatske izdavačke kuće VBZ, kao asistentkinja urednika i urednica. Tokom devet godina rada u izdavaštvu, uredila je više od dve stotine knjiga, uglavnom savremenih naslova iz regiona i Evrope, a dve godine (2011-2013) radila je i kao ko-urednica izdavačke kuće Reflektor, koja izdaje audio knjige. S engleskog je prevela nekoliko knjiga, među kojima je i Britanski muzej propada, autora Dejvida Lodža, i Zamisli da me nema američkog pisca Adama Hazlita. Godine 2009. zajedno s Vladimirom Arsenijevićem osniva književno udruženje Krokodil, u kom radi kao menadžerka projekata i glavna koordinatorka. Prevodi: Sva mesta na kojima smo živeli, Zdravo druže nedostajao si nam.

Novica Petrović rođen je u Zemunu, Srbija, 1952. Radio je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 1994. do 2019. Trenutno predaje prevođenje, britansku/američku književnost i studije britanske/američke kulture na Univerzitetu Singidunum (Beograd) i Univerzitetu Sinergija (Bijeljina, Republika Srpska). Prevodi: Champions Die, Too, Don’t They?, Lek za smrt od udara munje, Singularnosti, Beskonačnosti.

Dalibor Plečić je pisac, književni kritičar, prevodilac i profesor književnosti. Boravio je u inostranstvu u okviru nekoliko rezidencijalnih programa za pisce, među kojima je Artist in Residence Q21 u Beču. Prevodio je prozu, poeziju i dramske tekstove s bugarskog, makedonskog i engleskog jezika. Dosad je napisao roman Bunike i zbirku priča Zaporožac, te objavljivao pesme u regionalnim časopisima. Redovno piše književne kritike za portal Booksa iz Zagreba, časopis The Literary Review iz Nju Džerzija i Beton iz Beograda. Urednik je časopisa za kulturu Zenit iz Strumice. Prevodi: Priče u prošlom vremenu, Između.

Milan Pupezin je rođen 1990. godine u Kikindi. Završio je master studije anglistike na Univerzitetu u Novom Sadu i radi kao prevodilac, lingvista i nastavnik engleskog, srpskog i poljskog jezika u Lođu (Poljska). Autor je i koautor nekoliko radova u oblasti teorijske lingvistike. Gospodar je i rob tri jezika: engleskog, poljskog i srpskog, na koje prevodi, između ostalih: Lisu Samjuels, Bila Dirina, Dejana Ajdačića, Miletu Prodanovića i Srđana Srdića. Živi i radi u Poljskoj. Prevodi: Pelen, Mekana devojka, Javašna Suzan, Kišne ptice.

Ivan Radosavljević rođen je 1969. u Jagodini. Završio je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prevodilačkim radom (s engleskog, francuskog i španskog) bavi se od 1993. Važniji prevodi: Endru Baruh Vahtel, „Stvaranje nacije, razaranje nacije” (2001), „Književnost Istočne Evrope u doba postkomunizma” (2006); Mikel Asurmendi, „Identitet i nasilje” (zajednički prevod s Aleksandrom Mančić, 2002); Kolen de Plansi, „Rečnik pakla” (2009); Isaija Berlin, „Ruski mislioci” (2014). Prevodi: Pogrešan čovek, Zečje ostrvo, Sabrana poezija.