Novica Petrović

Novica Petrović

Novica Petrović rođen je u Zemunu, Srbija, 1952. Radio je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 1994. do 2019. Trenutno predaje prevođenje, britansku/američku književnost i studije britanske/američke kulture na Univerzitetu Singidunum (Beograd) i Univerzitetu Sinergija (Bijeljina, Republika Srpska). Prevodi: Champions Die, Too, Don’t They?, Lek za smrt od udara munje.

Dalibor Plečić

Dalibor Plečić

Dalibor Plečić je pisac, književni kritičar, prevodilac i profesor književnosti. Boravio je u inostranstvu u okviru nekoliko rezidencijalnih programa za pisce, među kojima je Artist in Residence Q21 u Beču. Prevodio je prozu, poeziju i dramske tekstove s bugarskog, makedonskog i engleskog jezika. Dosad je napisao roman Bunike i zbirku priča Zaporožac, te objavljivao pesme u regionalnim časopisima. Redovno piše književne kritike za portal Booksa iz Zagreba, časopis The Literary Review iz Nju Džerzija i Beton iz Beograda. Urednik je časopisa za kulturu Zenit iz Strumice. Prevodi: Priče u prošlom vremenu.

Milan Pupezin

Milan Pupezin

Milan Pupezin je rođen 1990. godine u Kikindi. Završio je master studije anglistike na Univerzitetu u Novom Sadu i radi kao prevodilac, lingvista i nastavnik engleskog, srpskog i poljskog jezika u Lođu (Poljska). Autor je i koautor nekoliko radova u oblasti teorijske lingvistike. Gospodar je i rob tri jezika: engleskog, poljskog i srpskog, na koje prevodi, između ostalih: Lisu Samjuels, Bila Dirina, Dejana Ajdačića, Miletu Prodanovića i Srđana Srdića. Živi i radi u Poljskoj. Prevodi: Pelen, Mekana devojka.

Ivan Radosavljevic

Ivan Radosavljević

Ivan Radosavljević rođen je 1969. u Jagodini. Završio je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prevodilačkim radom (s engleskog, francuskog i španskog) bavi se od 1993. Važniji prevodi: Endru Baruh Vahtel, „Stvaranje nacije, razaranje nacije” (2001), „Književnost Istočne Evrope u doba postkomunizma” (2006); Mikel Asurmendi, „Identitet i nasilje” (zajednički prevod s Aleksandrom Mančić, 2002); Kolen de Plansi, „Rečnik pakla” (2009); Isaija Berlin, „Ruski mislioci” (2014). Prevodi: Pogrešan čovek, Zečje ostrvo, Sabrana poezija.

Mina Radulović

Mina Radulović

Mina Radulović (Novi Sad, 1971) književni je prevodilac s grčkog, srpskog i engleskog. Radila je kao saradnik u okviru Programa bratimljenja gradova EU i kao projekt-menadžer u Nacionalnom centru za knjigu Grčke i Evropskom centru za književno prevođenje (na promociji grčke i srpske književnosti na međunarodnim sajmovima knjiga i festivalima, kao organizator prevodilačkih susreta i nagrada, kao predavač na seminarima prevođenja i kao koordinator godišnjeg programa književnih rezidencija na Parosu i na Kritu). Takođe je radila za Hellenic American University, na projektu International Students and Programs. S grčkim kulturnim centrima u Atini i Beogradu je između ostalog sarađivala kao koordinator na projektima „Grčka – počasni gost Beogradskog sajma knjiga 2009” i „Srbija – počasni gost Solunskog sajma knjiga 2012”. Do sada su u njenom prevodu na srpski objavljena dela savremenih grčkih pisaca, kao što su Kazancakis, Elitis, Seferis, Sikelijanos, Venezis, Nolas, Varufakis, Sotakis i dr. i prevodi na grčki srpskih, hrvatskih i bosanskih autora kao što su Sterija, Njegoš, Crnjanski, Lalić, Dučić, Šantić, Dis, Petrović, Popa, Raičković, Pavić, Kiš, Pekić, Velikić, Gatalica, Srbljanović, Tontić, Krleža, Šimić, Šnajder, Sršen, Gromača, Kulenović, Sidran, Sarajlić itd., a prevela je na grčki i brojne adaptacije drama i scenarija Nikite Milivojevića i Nebojše Bradića, dok je sa engleskog na grčki i srpski prevodila Džona Kitsa, Mekdaru Vudsa, Janisa Varufakisa. Prevodi: Njeno nago telo i druge čudne priče.

Zorana Rackov

Zorana Rackov

Zorana Rackov je rođena 1980. godine u Kikindi. Završila je studije francuskog jezika i književnosti na odseku za romanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Prevela je zbirku kratkih priča 25 centi Mari-Šantal Garijepi i romane Sve po starom Žilijena Marea i Teška kategorija Paskala Rebetea. Dobila je stipendiju za rezidencijalni boravak u Švajcarskoj za prevodioce fondacije Ledig-Rowohlt, Château de Lavigny za novi prevodilački projekat. Prevodi: 25 centi, Sve po starom, Teška kategorija, Tišina u nasleđe, Silsi, Rimski zoološki vrt, Odgovorila je: „Berlin, dušo!”