Dragoljub Stanković
Dragoljub Stanković je rođen u Jagodini 1971. godine. Pesnik je, kritičar, intervjuer, kolumnista, prozaist, urednik. Pisao za portal E-novine, podlistak Beton, list Danas, za mnoge književne časopise, kao i Treći program radio Beograda. Objavio tri knjige poezije: Pesme jednog dana (KOV, 2005), Barka tela (KOV, 2010), S onu stranu noći (Levo krilo, 2014) i roman Beogradski Kiklop (2017). Živi u Beogradu.
U izdanju Partizanske knjige: Beogradski kiklop, Pohvala slabosti.
Danilo Stojić
Danilo Stojić, rođen 1981. u Titovom Užicu, Jugoslavija, ponosni je autor velikog broja literarnih i art fanzina, među kojima su najistrajniji bili Mladi geograf, Topla voda i Undergrad Jam. U okviru nezavisne produkcije Undergrad bavi se realizovanjem različitih kulturnih akcija, izdavaštvom i video produkcijom. Autor je romana Vreme poluraspada (2012) i Resto (2014). Takođe, koautor je dve knjige, zbornika radova o nezavisnom izdavaštvu i eksperimentalnom stripu: Šupa: almanah samizdata (2005) i Studio za novi strip (2007), kao i zbirke priča Sasvim sasvim (2014). Urednik je izdanja Ovde smo da idemo (We are here to go), projekta započetog na stogodišnjicu rođenja Vilijema Barouza, multimedijalnog izdanja koje okuplja raznovrsnu grupu internacionalnih umetnika. Piše na srpskohrvatskom i engleskom jeziku.
U izdanju Partizanske knjige: Najbolje je već prošlo.
Daina Tabuna
Daina Tabuna (1985) letonska je književnica. Diplomirala je na Letonskoj akademiji kulture, specijalizovala se za pozorište, film i TV dramu. Od 2000. godine objavljuje prozu i članke u kulturnim medijima. Njena zbirka kratkih priča Pirmā reize (Prvi put) ušla je u uži izbor za Godišnju letonsku književnu nagradu (LaLiGaBa) 2014. godine kao najbolji prvenac godine. Tabunine priče su objavljene u Velikoj Britaniji u izdanju The Emma Press pod nazivom The Secret Box (Tajna kutija). Njena dela su prevedena na litvanski, slovenački, nemački i kineski jezik. Tabuna je takođe objavila dečiju knjigu Lasis Stasis un Atlantijas okeāns (Losos Stasis i Atlantski okean), koja je uvrštena u izbor za Letonsku književnu nagradu u kategoriji „Najbolja dečija knjiga.“ Godine 2023. objavljen je njen prvi roman Raganas (Veštice), koji je nominovan za Evropsku nagradu za književnost i Godišnju letonsku književnu nagradu.
U izdanju Partizanske knjige: Veštice.
Aleksander Troki
U izdanju Partizanske knjige: Mladi Adam.
Ljiljana D. Ćuk
Ljiljana D. Ćuk je rođena u Zrenjaninu 1982. godine. Završila je Filološki fakultet. Bavi se digitalnim marketingom. Objavljeno joj je poneko pisanije. Kad nije online, pušta muziku. Živi u Beogradu. Sanja o Berlinu.
U izdanju Partizanske knjige: Neki drugi, Uslovi nisu bitni.
Miroslav Ćurčić
Miroslav Ćurčić je rođen 1966. godine u Beogradu. Živi u Zemunu.
U izdanju Partizanske knjige: Smrt u Bašaidu, I šampioni umiru, zar ne, U Klivlendu je sve po starom, Champions Die, Too, Don’t They?, Čovek bez obaveza.
Sesilija Hanson
Foto: Martin Vallin
Sesilija Hanson je autorka brojnih izuzetno ocenjenih knjiga. Piše poeziju, reportaže i romane. Neki od novijih naslova ove autorke su Beznadežno ali neozbiljno – umetnost i politika u srednjoj Evropi, Dadilja, Sneg i krompir. Odrasla je na samom severu Švedske, več nekoliko godina živi u Stokholmu, članica je odbora švedskog PEN-a i redovno piše za dnevnu štampu.
U izdanju Partizanske knjige: Dadilja.
Juhan Haštad
Autor fotografije: John Erik Riley
Juhan Haštad (Johan Harstad), rođen 10. februara 1979. u Stavangeru, norveški je romanopisac, pripovedač, dramaturg i grafički dizanjer koji živi i radi u Oslu. Debitovao je kao dvadesetdvogodišnjak 2001. godine zbirkom kratkih proznih tekstova Nadalje ćeš samo stariti, a 2002. je objavio zbirku kratkih priča Hitna pomoć. Njegov prvi roman, Baze Oldrine, gde si nestao u svoj ovoj zbrci? objavljen 2005. u Norveškoj, preveden je na više od deset jezika. Haštad je tokom 2009. bio angažovan kao prvi dramaturg-rezident Norveškog narodnog pozorišta u njegovoj istoriji. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja.
U izdanju Partizanske knjige: Nadalje ćeš samo stariti, Hitna pomoć.
Ibrahim Hadžić
Rođen je u Rožajama (Crna Gora) 1944. godine. Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Poeziju piše više od 50 godina. Objavio je 16 knjiga pesama, 5 proze i drugih radova, 10 knjiga o gljivama. Prevodi poeziju s ruskog jezika. Dobitnik je više značajnih književnih nagrada. 20 godina bio je urednik u Školskoj redakciji TV Beograd. U zlom vremenu, pod pritiskom „političkih komesara“, morao je da podnese ostavku i napusti Televiziju. Jedan je od osnivača Mikološkog društva Srbije i jedan od pokretača i urednika časopisa Svet gljiva. Ibrahim Hadžić pripadao je, i danas pripada, nezavisnom krugu intelektualaca. Živi u Beogradu.
Gi Helminger
Gi Helminger je rođen 1963. u luksemburškom gradu Eš sir Alzet, od 1985. živi u Kelnu. Piše pesme, romane, radio-drame, pozorišne komade. Za svoj rad je dobio više književnih priznanja kao što su Prix Servais, Književna nagrada 3sat, Drezdenska nagrada za liriku, Nagrada za liriku Meran i nagrada Gustav Regler.
Neki od naslova: Teška noć reka, zapisi i fotografije iz Brazila, 2022; Buka, roman 2021; Afera Lombardi, roman, 2020; Glinena zdanja svetla, zapisi i fotografije iz Jemena, 2019; Džokej, pozorišni komad, 2019; Dnevnici jelki, pesme, 2018.
U izdanju Partizanske knjige: Rđa.