Milica Sniva
Milica Sniva je rođena 1986. u Beogradu. Diplomirala je socijalnu politiku i socijalni rad na Fakultetu političkih nauka. Majka. Piše.
U izdanju Partizanske knjige: Simptomi.
Veb-sajt: milicasniva.com
Imejl: milicasniva@gmail.com
Srđan Srdić
Srđan Srdić rođen je 1977. godine u Kikindi. Autor je pet romana, dve zbirke priča, kao i jedne knjige eseja. Dobitnik je sledećih književnih nagrada: Ulaznica (2007), Laza Lazarević (2009), Biljana Jovanović (2012), Edo Budiša (2012), kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić (2010). Tekstovi i knjige Srđana Srdića prevedeni su na engleski, nemački, ukrajinski, makedonski, rumunski, slovenački, albanski i mađarski jezik. Živi u Mikro-naselju, pored Kikinde.
U izdanju Partizanske knjige: Srebrna magla pada, Satori, Ljubavna pesma, Autosekcija, Sagorevanja.
Dragoljub Stanković
Dragoljub Stanković je rođen u Jagodini 1971. godine. Pesnik je, kritičar, intervjuer, kolumnista, prozaist, urednik. Pisao za portal E-novine, podlistak Beton, list Danas, za mnoge književne časopise, kao i Treći program radio Beograda. Objavio tri knjige poezije: Pesme jednog dana (KOV, 2005), Barka tela (KOV, 2010), S onu stranu noći (Levo krilo, 2014) i roman Beogradski Kiklop (2017). Živi u Beogradu.
U izdanju Partizanske knjige: Beogradski kiklop, Pohvala slabosti.
Danilo Stojić
Danilo Stojić, rođen 1981. u Titovom Užicu, Jugoslavija, ponosni je autor velikog broja literarnih i art fanzina, među kojima su najistrajniji bili Mladi geograf, Topla voda i Undergrad Jam. U okviru nezavisne produkcije Undergrad bavi se realizovanjem različitih kulturnih akcija, izdavaštvom i video produkcijom. Autor je romana Vreme poluraspada (2012) i Resto (2014). Takođe, koautor je dve knjige, zbornika radova o nezavisnom izdavaštvu i eksperimentalnom stripu: Šupa: almanah samizdata (2005) i Studio za novi strip (2007), kao i zbirke priča Sasvim sasvim (2014). Urednik je izdanja Ovde smo da idemo (We are here to go), projekta započetog na stogodišnjicu rođenja Vilijema Barouza, multimedijalnog izdanja koje okuplja raznovrsnu grupu internacionalnih umetnika. Piše na srpskohrvatskom i engleskom jeziku.
U izdanju Partizanske knjige: Najbolje je već prošlo.
Daina Tabuna
Daina Tabuna (1985) letonska je književnica. Diplomirala je na Letonskoj akademiji kulture, specijalizovala se za pozorište, film i TV dramu. Od 2000. godine objavljuje prozu i članke u kulturnim medijima. Njena zbirka kratkih priča Pirmā reize (Prvi put) ušla je u uži izbor za Godišnju letonsku književnu nagradu (LaLiGaBa) 2014. godine kao najbolji prvenac godine. Tabunine priče su objavljene u Velikoj Britaniji u izdanju The Emma Press pod nazivom The Secret Box (Tajna kutija). Njena dela su prevedena na litvanski, slovenački, nemački i kineski jezik. Tabuna je takođe objavila dečiju knjigu Lasis Stasis un Atlantijas okeāns (Losos Stasis i Atlantski okean), koja je uvrštena u izbor za Letonsku književnu nagradu u kategoriji „Najbolja dečija knjiga.“ Godine 2023. objavljen je njen prvi roman Raganas (Veštice), koji je nominovan za Evropsku nagradu za književnost i Godišnju letonsku književnu nagradu.
U izdanju Partizanske knjige: Veštice.
Aleksander Troki
U izdanju Partizanske knjige: Mladi Adam.
Ljiljana D. Ćuk
Ljiljana D. Ćuk (Zrenjanin, 1982) živi, radi i stvara u Beogradu. Objavila je zbirke kratkih priča Neki drugi (2020, Partizanska knjiga) i Uslovi nisu bitni (2023, Partizanska knjiga). Knjiga Uslovi nisu bitni je 2025. godine prevedena na ukrajinski jezik, a 2024. godine bila je u finalu nagrade Voja Čolanović za najbolju priprovedačku knjigu objavljenu na srpskom jeziku. Učesnica je regionalnih i evropskih književnih programa, među kojima su projekti Dijahronijski kontrapunkt i CELA (Connecting Emerging Literary Artists). U okviru projekta CELA, priča Meine Mutter hat Blumen gezüchtet prevedena je na devet evropskih jezika. I dalje sanja Berlin jer čak i humanoidi sanjaju.
U izdanju Partizanske knjige: Neki drugi, Uslovi nisu bitni, Nečujno, iz nečijeg ambisa.
Miroslav Ćurčić
Miroslav Ćurčić je rođen 1966. godine u Beogradu. Živi u Zemunu.
U izdanju Partizanske knjige: Smrt u Bašaidu, I šampioni umiru, zar ne, U Klivlendu je sve po starom, Champions Die, Too, Don’t They?, Čovek bez obaveza.
Sesilija Hanson
Foto: Martin Vallin
Sesilija Hanson je autorka brojnih izuzetno ocenjenih knjiga. Piše poeziju, reportaže i romane. Neki od novijih naslova ove autorke su Beznadežno ali neozbiljno – umetnost i politika u srednjoj Evropi, Dadilja, Sneg i krompir. Odrasla je na samom severu Švedske, več nekoliko godina živi u Stokholmu, članica je odbora švedskog PEN-a i redovno piše za dnevnu štampu.
U izdanju Partizanske knjige: Dadilja.
Juhan Haštad
Autor fotografije: John Erik Riley
Juhan Haštad (Johan Harstad), rođen 10. februara 1979. u Stavangeru, norveški je romanopisac, pripovedač, dramaturg i grafički dizanjer koji živi i radi u Oslu. Debitovao je kao dvadesetdvogodišnjak 2001. godine zbirkom kratkih proznih tekstova Nadalje ćeš samo stariti, a 2002. je objavio zbirku kratkih priča Hitna pomoć. Njegov prvi roman, Baze Oldrine, gde si nestao u svoj ovoj zbrci? objavljen 2005. u Norveškoj, preveden je na više od deset jezika. Haštad je tokom 2009. bio angažovan kao prvi dramaturg-rezident Norveškog narodnog pozorišta u njegovoj istoriji. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja.
U izdanju Partizanske knjige: Nadalje ćeš samo stariti, Hitna pomoć.