Dušan Vasiljev
Dušan Vasiljev, jedan od najvećih srpskih ekspresionista, rođen je 19. 7. 1900. u Velikoj Kikindi. 1918. je učestvovao u borbama na italijanskom frontu. Iz rata se vratio ozbiljno narušenog zdravlja. Pesme Dušana Vasiljeva objavljivane su u mnogobrojnim uglednim časopisima, kao i antologijama. Vasiljev je, za života, napisao oko tri stotine pesama, nekoliko dramskih tekstova i pripovedaka, a počeo je da piše i roman. Prva njegova knjiga, izbor iz poezije, objavljena je tek posthumno. Umro je 27. 3. 1924. u Kikindi.
U izdanju Partizanske knjige: Pesme, Proza i drame.
Dušan Vejnović
Dušan Vejnović (Sombor, 1981) je pisac, prevodilac i psiholog. Objavio je zbirku pripovedaka Tvrdoglave beline (2011, nagrada Đura Đukanov), zbirku pesama Posebne potrebe (2013) i roman Jako i nikome (2014). Preveo je roman Amajlija Roberta Bolanja (2015, nagrada Radoje Tatić). Živi u Novom Sadu.
U izdanju Partizanske knjige: Bočne grane evolucije.
Prevodi: Sabrana poezija.
Aglaja Veteranji
Aglaja Veteranji (Bukurešt, 1962), odrasla je u porodici cirkuskih artista koji su iz Čaušeskuove Rumunije pobegli u Švajcarsku. Bila je osnivačica književne grupe Die Wortpumpe, te suosnivačica pozorišne grupe Die Engelmachine. Njeni tekstovi objavljivani su u brojnim časopisima i antologijama. Godine 1998. godine dodeljen joj je grant fondacije Literariche Colloquium iz Berlina, a 2002. je postala dobitnica nagrade Chamisso-Foederpreis. Iste godine, život je okončala samoubistvom.
U izdanju Partizanske knjige: Zašto se dete kuva u palenti, Polica s poslednjim dahovima.
Alan Vilson
Autor fotografije: Neil Thomas Douglas
Alan Vilson piše kratke priče, romane i drame. Rođen je u Glazgovu u Škotskoj, a od 2015. godine živi na Bliskom istoku. Raspadnuti od ljubavi je njegova prva objavljena knjiga.
U izdanju Partizanske knjige: Raspadnuti od ljubavi.
Laura Vinogradova
Laura Vinogradova je rođena 1984. godine u severnoj Kurlandiji, većinu života provodi u Rigi. Studirala je na Tehničkom univerzitetu u Rigi i radila u banci, a pisanjem je počela da se bavi tek u tridesetoj godini. Ne može da živi bez prisustva prirode i veruje da priče mogu spasiti svet – potrebno je samo poželeti da ih čujemo. Njena knjiga Reka (Upe) osvojila je Evropsku nagradu za književnost 2021. godine.
U izdanju Partizanske knjige: Reka.
Amelija Vrla
Autor fotografije: Jetmir Idrizi
Amelija Vrla je spisateljica, scenaristkinja i prevoditeljka. Rođena je u Parizu, majka joj je Francuskinja, a otac Čeh. Živi u Berlinu.
U izdanju Partizanske knjige: Odgovorila je: „Berlin, dušo!”.
Vladimir Vujović
Vladimir Vujović rođen je 1991. godine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Objavio je romane Silencio (Matica srpska, 2017), Spaljivanje Džošua drveta (Sumatra izdavaštvo, 2021) i Razgovori s Vješticom (Sumatra izdavaštvo, 2025). Roman Razgovori s Vješticom našao se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, kao i za nagradu „Beogradski pobednik“.
Prvu nagradu za najbolju kratku priču osvojio je na konkursu Podgorica art festivala 2018. godine, za priču Intervencija.
Dobitnik nagrade „Đura Đukanov“ za 2025. godinu za zbirku priča Slobodni udarci.
U izdanju Partizanske knjige: Slobodni udarci.
Ana Vučković
Ana Vučković (udato Denčić) rođena je 16. novembra 1984. godine u Beogradu. Završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a zatim i master-studije filmologije na istom fakultetu. Novinarka je Radio Beograda 2 i kolumnistkinja Siti Magazina (City Magazine). Objavljene su joj četiri knjige: Epoha lipsa juče (2003), Lust ‘n’ Dust (2004), Plišani soliter (2007) i Surfing Serbia (2012). Njene priče su objavljene u zbirkama priča grupe autora Krik! i Kraljica Lir i njena deca (2017), a pesme u 33. broju Rukopisa, zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije (2010).
U izdanju Partizanske knjige: Yugoslav, Yugoslav – izdanje na engleskom, Bazen.
Inga Gaile
Inga Gaile je letonska pesnikinja i prozaistkinja, objavila je osam zbirki poezije, pet romana i jednu zbirku priča. Njene knjige poezije objavljene su na engleskom, španskom i poljskom jeziku, dok su romani prevođeni na italijanski, estonski, litvanski, španski i poljski. Dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja.
U izdanju Partizanske knjige: Lepotice.
Mari-Šantal Garijepi
Od trenutka kada je pre deset godina postala dobitnica nagrade „Žozef S. Stofer” („Joseph S. Stauffer”), kojom se nagrađuje izuzetnost u Kanadi, Mari-Šantal Garijepi je objavila više od jedanaest naslova i sarađivala na brojnim zbirkama. Rođena u Kvebeku, u Montrealu, 1975. godine, M. Š. G. ne pridaje, međutim, veliki značaj geografiji u svojim romanima, jer su joj draži različiti izmišljeni svetovi, muzikalnost i ozbiljne teme. Razvila je nedavno tihu strast za fleš fikšnom. Mari-Šantal Garijepi je, takođe, književna direktorka, bivša artistkinja na trapezu i majka dvoje dece.
U izdanju Partizanske knjige: 25 centi.